Da li je Isus Bog u Jevanđelju po Jovanu?

Detalji

Kermit Zarley

Skoro svaki hrišćanin veruje da je Isus Bog. Učenjaci ih nazivaju tradicionalistima. Većina učenjaka tvrdi da prva knjiga Novog zaveta koja identifikuje Isusa kao Boga jeste upravo Jevanđelje po Jovanu. Ona sadrži dva najteža novozavetna teksta koji su protumačeni tako da je Isus Bog. U pitanju su stih 1:1 i 20:28 Jevanđelja po Jovanu.

Čak i liberalno i istorijsko-kritički nastrojeni novozavetni učenjaci, kao što su oni koji pripadaju Seminaru o Isusu, uveravaju da Jevanđelje po Jovanu predstavlja Isusa kao Boga. Pošto to ne čine sinoptička jevanđelja, većina ovih učenjaka naziva ova jevanđelja fiktivnim stvaralaštvom crkve a samim tim i instorijski netačnim. Ernst Kasemann ih je nazvao ,,naivnim doketizmom“. Rekao je sarkastično: ,,Jovan pretvara galilejskog učitelja u Boga koji luta zemljom.“

Albert Schweitzer je priznao da su prvi učenjaci koji su primetili razliku između Sinoptičkog i Jovanovog Isusa bili upravo D.F.Strauss i F.C. Bauer. Kasnije, Rudolf Bultmann je pratio korake Wilhelma Bousseta i predložio da mit o Gnostičkom Iskupitelju bude primarna osnova Jovanove hristologije. Radi se o nebeskom stvorenju koje je poslato na zemlju kako bi postalo čovek, koje prosvetiteljstvom iskupljuje čovečanstvo a zatim se vraća u raj. Kasnije je otkriveno to da ovaj mit vodi poreklo iz Persije, drugoga veka.

Dakle, Jevanđelje po Jovanu je uveliko pogrešno shvaćeno. Razlog za to je taj što ga je crkveni otac Klement Aleksandrijski sa pravom nazvao ,,duhovnim jevanđeljem“ a učenjaci su od tog trenutka prihvatili ovaj opis. Upravo zbog toga što je Jovanov Isus koristio toliko figurativnog jezika (Jovan 10:1-6; 16:25-30). Međutim, učenjaci često ne priznaju ovo i bukvalno shvataju Isusove reči čak i onda kada ih on metaforički upotrebljava.

Teška greška je protumačiti Jevanđelje po Jovanu tako da ono kazuje da je Isus Bog. Jevanđelje predstavlja Isusovu ljudskost i podređenost onom jednom i jedinom suverenom Bogu, više nego što to čini Sinoptika. Pored toga, sadrži i najvažniji biblijski stih koji ukazuje na to da Isus ne može da bude Bog. Isus se molio Ocu. ,,A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.“ (Jovan 17:3). Dakle, ovde Isus naziva oca ,,jedinim istinitim Bogom“ i pravi razliku između sebe i njega.  I ranije je Isus Oca nazivao jedinim i pravim Bogom (5:44). U svakom slučaju, Isus potvrđuje ono što stoji u  jevrejskoj Šemi, da Bog jeste ,,jedan“ (Peta Mojsijeva 6:4).

Preferirani tekst u stihu 1:18 Jevanđelja po Jovanu se suprostavlja ovome. U njemu stoji: ,,Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi.“ Nepristrasan narod bi pomislio da ovde piše da postoje dva Boga. Neki grčki rukopisi sadrže reč huios (Sin), pri čemu bi ovo moglo da se prevede kao ,,jedini začeti Sin“, što je više u Jovanovom stilu. Ali najraniji, a samim tim i najbolji rukopisi sadrže reč theos (Bog).

Preko polovine novozavetnih tekstova koje tradicionalisti citiraju kako bi podržali svoje mišljenje da Isus jeste Bog imaju gramatičke probleme. Pre svega, taj problem postoji u prvom stihu Jovanovog jevanđelja. On se obično prevodi ,,i Reč je bila Bog“. Ali ,,Bog“ (theos) nema određeni, odnosno neodređeni član. Ova, donekle neobična gramatička konstrukcija je problematična. Upravo to je razlog zašto Jehovini svedoci ovo pogrešno prevode, ,,Reč je bila jedan bog“ a neki učenjaci ovo prevode kao ,,božanska“. William Barclaz je u pravu: Nova engleska Biblija ima savršen prevod - ,,ono što je Bog bio, Reč je bila“. Tu stoji da je Reč bila baš kao Bog a ne da je bila Bog.

Upravo to je Jovanov Isus podrazumevao kada je kasnije rekao Tomi i Filipu: ,,Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?“(Jovan 14:9). Mnogi hrišćani su pogrešno razumeli ovu rečenicu jer su mislili da je Isus sebe poistovetio sa Ocem. To nikako nije bio slučaj, nakon toga je i objasnio da je pod tim podrazumevao ,,Otac je u Meni“ (10:11).

U Jevanđelju po Jovanu, Jovan krstitelj i Isus izgleda da govore o tome da je Isus preegzistirao. Mnogi tradicionalisti insistiraju da ovo ukazuje na to da je Isus Bog. Međutim, neki od ovih tekstova jednostavno ukazuju na položaj (Jovan 1:15, 30; 8:58). A u Isusovom razgovoru o tome da je on, hleb života, sišao iz raja, na umu je imao duhovni a ne bukvalni smisao (6:32-58:63; 8:23). Pored toga, kada kasnije pominje svoju slavu, u pitanju je verovatno preegzistentna Šekina a ne on sam (17:5).

Ukoliko tradicionaliste koji dobro poznaju Bibliju upitate ,,Na kom mestu u Bibliji Isus kaže da je Bog?“ i oni će verovatno odgovoriti da je u pitanju stih 10,30 Jovanovog jevanđelja, kada je rekao ,,Ja i Otac smo jedno“. Međutim, prethodni kontekst otkriva da je Isus pod tim podrazumevao da su oni sjedinjeni samo zbog određene svrhe. Pored toga objasnio je značenje reči ,,jedan“ time što je rekao: ,,Otac je u Meni i Ja sam u Ocu“(38).

Većina učenjaka tvrdi da je glavni biblijski tekst koji nedvosmisleno tvrdi da je Isus Bog upravo sumnjivo Tomino priznanje uzdignutom Isusu ,,Gospod moj i Bog moj“ (Jovan 20:28). Nasuprot tome, Toma je pod tim podrazumevao upravo ono što ga je Isus učio deset dana pre toga, u vezi sa viđenjem Oca u njemu (Jovan 14:9-11). Zapravo, Toma je sada razumeo da je Otac prebiva Isusa, što nije ista stvar kao kada bismo rekli da je Isus Bog.

Takođe, samo nekoliko sihova ranije ovaj autor beleži  to da je uzdignuti Isus rekao Mariji Magdaleni: ,,idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem“(Jovan 20:17), što je ona i uradila nakon čega je rekla: ,,Videla sam Gospoda“ (20:18). Ovaj kontekst nam nagoveštava to da je autor shvatio da Toma misli da je Isus Gospod i da je Otac u njemu Bog, Veoma je mala verovatnoća da je autor hteo da Isus identifikuje Oca kao svog Boga a da Toma identifikuje Isusa kao svog Boga.

Dva stiha kasnije autor svoje jevanđelje završava time što kaže ,, A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj. A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.“ (Jovan 20:30-31). Reći da je Isus Sin Božiji jeste besmisleno ako je upravo rečeno da je Isus bio Bog.

Da sumiramo, Jevanđelje po Jovanu jeste veoma istorijski dosledno. Pogrešno je tumačenje reći da je Isus Bog, razlog za to tumačenje jeste nemogućnost prihvatanja jevanđelja kao spiritualnog. Zapravo, ono postavlja paralelu Sinoptici time što se kazuje da je Isus Hrist, Sin Božiji.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)