Da li je Isus priznao Sanhredinu da je Bog?

Detalji

Kermit Zarley

Hrišćani su uglavnom verovali da je jevrejski Sanhredin (Sud) optužio Isusa iz Nazareta jer je tvrdio da je Bog i da je iz tog razloga istog osudio da je huli Boga pa samim tim i treba da umre. Međutim, prema jevanđeljima Novog zaveta, ovo verovanje je pogrešno.

Pred kraj Isusove javne službe, pisari i Fariseji su mu stalno postavljali pitanja u vezi sa njegovim učenjima. Hteli su da ,,Ga uhvate u reči da Ga predaju poglavarima i vlasti sudijinoj“ (Luka 20:20).

Matej otkriva jevrejski motiv koji se krije iza zarobljavanja Isusa i suđenja istom od strane 71 sudije Sanhedrina. On kaže da je Pontije Pilat, rimski prokurator Judeje, ,,znaše da su Ga iz zavisti predali“ (Matej 27:18).

Sva četiri jevanđelja Novog zaveta pružaju dosta detalja o ispitivanju Isusa od strane Sanhredina. Ove sudije su ga ispitivale čitavu noć u pokušaju da ga na formalni način osude. Oni su zaista želeli da otkriju da je Isus počinio krivično delo u skladu sa Rimskim zakonom; i da ukoliko to nije počinio, onda je svakako počinio religijsko bogohuljenje na osnovu Tore (Zakona u Svetom pismu).

Tokom druge polovine XX veka, mnogi naučnici su vršili detaljna istraživanja toga da li je Sanhredin počinio zakonske neregularnosti prilikom suđenja Isusu i da li su beleške o tom suđenju koje stoje u Novom zavetu istorijski autentične. Postoji verovatnoća da u pitanju nije bilo suđenje, već saslušanje.  David Catchpole je došao do zaključka: ,,debatu oko nelegalnosti vi trebalo smatrati bezizlaznom“, i ne može se dokazati to da su detalji u Novom zavetu netačni.

Ispitivanje Isusa  od strane Sanhredina dovelo je samo do sukoba svedoka, što je prouzrokovalo netačno i nekonzistentno svedočenje. Ovi svedoci su jedino mogli da dovedu do netačnih optužbi u vezi sa tim da je Isus pretio da će uništiti jerusalemski hram (Matej 26:59-61; Marko 14:55-59).

Ponekad, kada je Isus držao predavanje grupama ljudi, oni su se pitali ko je on zapravo, i da li je on obećani izraelski Mesija (Jovan 6:14-15; 7:40-41; 8:25; 10:24). Kao posledica toga, prvosveštenik Kajafa je od Isusa zahtevao nedvosmislen odgovor na pitanje o njegovom identitetu. Po Mateju, Kajafa je rekao: ,,Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji?” (Matej 26:63).

Isus je Kajafi odgovorio na donekle nejasno, ali pak potvrdno: ,,Ti kaza” (Matej 26:63). Zatim je dodao: Ti kaza. Ali ja vam kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim” (stih 64). Ovaj dodatak predstavlja jasno samo-određenje kao i ,,Sin čovečji” u Danilu 7:13-14 i ,,Gospod” u Psalmima 110:1, dok su Jevreji ovo poslednje protumačili kao Mesija.

Prvi put, Isus je nedvosmisleno javno tvrdio da je Mesija Sin Božiji i Sin Čovečji. To je najtemeljnije samo-identifikovanje koja je ikada izneo. U potpunosti je otkrio ko je on zapravo, međutim, nije rekao da je Bog. Naprotiv, napravio je razliku između sebe i Boga i uverio da će ha u budućnosti Bog osloboditi optužbi.

Prvosveštenik je zatim pokrenuo dugo održavanu tradiciju, pocepao je svoju odoru što simbolički predstavlja žaljenje i optužio Isusa za bogohuljenje. Sanhredin se složio.

Razlog zbog koga su mnogi hrišćani mislili da je ovde Isus tvrdio da jeste Bog jeste taj što je priznao da je Sin Božiji. Ali oni su pogrešno razumeli biblijsku upotrebu ovog izraza. U starom zavetu on se ne odnosi samo na obećanog Mesiju već i na anđele, pobožne ljude, kraljeve Izraela, pa čak i na izraelsku naciju. Jevreji su pravilno razumeli da to što je Mesija Sin Božiji, kao u Psalmima 2:7, 12, ne znači ništa drugo do neprikosnovenu, intimnu vezu koja postoji između njega i Boga. A prvosveštenik je verovatno povezao ova dva izraza jer su oni kod Jevreja bili sinonimi.

Crkveni oci su naknadno mislili da je Isus Bog jer je bio Sin Božiji. Ali su imali tendenciju da budu anti-semitski nastrojeni, i samim tim su ignorisali to na šta su Jevreji mislili. Mnogi crkveni oci su bili pod uticajem grčke mešavine religije i filozofije. Grčka mitologija sadrži mnogo bogova i sinova božijih, za neke od njih se veruje da su stvoreni i putem ljudske kopulacije. Crkveni oci su greškom primenili grčku metafiziku. Oni su shvatali da to što Bog ima jedinog Sina ima sličnosti sa tim kao kad čovek ima sina. Pošto je čovekov sin postao čovek poput njega samog, oni su iz toga izveli to da Božiji Sin mora da bude Bog.

Najvažnije je to što ni svedoci a ni članovi Sanhredina nisu Isusa optužili zato što je tvrdio da je Bog. Jevreji su za to optužili Isusa dva puta u njegovoj karijeri, ali oba puta je negirao optužbe (Jovan 5:16-47; 10:30-38). Očigledno je da su oni prihvatili njegovo negiranje.

John A. T. Robinson sa pravom tvrdi da, ukoliko je Isus ikada tvrdio da je Bog, ,, nije bilo shvatljivo … to da se ova optužba nije javila među ostalima na suđenju, gde je nagore što se može reći za njega upravo to što je tvrdio da je Božiji sin.”

Pošto članovi Sanhedrina nisu mislili da je Isus hulio Boga time što je priznao da je Sin Božiji, zaista je komplikovano pokušati razumeti razlog zašto su ga za to optužili. Dva zakona koja se tiču bogohuljenja u Starom zavetu tiču se psovanja Boga i prkošenja istom na bilo koji drugi način (3. Mojsijeva 24:15-16; 4. Mojsijeva 15:30-31).

Bruce Corley nas informiše da je Judaizam protumačio ova dva zakona Tore u vezi sa bogohuljenjem tako da mu je pridao ,,veći značaj u novozavetnom periodu … Bogohuljenje se odnosilo na dela ili reči koja ruše Božiju moć ili veličanstvo, ili na prisvajanje prava koja samo Bogu mogu da pripadaju.”

Štaviše, Jevreji nikada nisu shvatali da su ti mesijanski uljezi, kojih je bilo mnogo, hulili Boga. Judaizam je jedino optuživao takve pretvarače da su jeretici, što je manje uvredljivo. N.T.Wright objašnjava da ,,kada neko prizna da je Mesija ne predstavlja huljenje na Boga jer samo po sebi ne predstavlja uvredu Jahve”.

Isusova tvrdnja da je Sin Čovečji u Danijelu 7:13-14 i ,,Gospod” u Psalmima 110:1 podrazumeva veći autoritet nego što ga ove sudije poseduju. Usled zavisti, oni su svoj konflikt sa Isusom sveli na lični nivo. Dakle, izgleda da su doneli zaključak da im je Isus prkosio – njima, sudu odobrenom od strane Boga – i samim tim da je prkosio Bogu. 

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)